You are currently viewing A da jače polovine pošaljemo na fudbal?

A da jače polovine pošaljemo na fudbal?

Stvarno ima sjajnih momaka i muževa, toliko su strpljivi i žele da pomognu ali u očima im se vidi da bi bili apsolutno bilo gde u tom trenutku samo ne ispred svlačionice čekajući vašu x-tu kombinaciju kojom niste zadovoljne.

Tu je pratnja svih generacija, tu su momci, muževi, prijatelji, tate sa maturantkinjama…Ako ih niste i same povele sa sobom, viđale ste ih. Lagano šetaju za svojim damama, nadajući se da je uskoro kraj potrazi ili sede u holovima tržnih centara, isrpljeni i zagledani u pod. Meni ih bude iskreno žao, ne samo njih već i tih razočaranih žena jer i pored “e to je to, super ti stoji, definitivno to treba da obučeš u subotu…” duboko u sebi znaju da su samo došle do kraja puta i često presečem tu agoniju tako što devojci, supruzi, sestri priđem i sa par sugestija vratim osmeh.

Divan osećaj…Ne znam šta pomisli njihova pratnja ali po izrazu lica rekla bih da su mi zahvalni…Pa, nema na čemu dragi vi. Imam kod kuće jednog podjednako divnog i odavno zahvalnog koji vas razume, imao je i on čekajućih sati…